Saopštenje predsedništva SDPS-a i pismo Evropske asocijacije za psihoterapiju (EAP)
Saopštenje predsedništva SDPS-a
Poštovane kolege,
Eskalacija javnih sukoba između delova psihološke i psihoterapijske zajednice u Srbiji poslednjih dana ostavlja utisak duboke profesionalne krize. Ono što je započelo kao rasprava o regulaciji psihoterapije vrlo brzo je prešlo granice stručnog dijaloga i pretvorilo se u otvorene kampanje diskreditacije, podsmevanja i optužbi. Takav razvoj događaja ne samo da narušava ugled obe profesije, već ozbiljno ugrožava i poverenje građana u sisteme mentalnog zdravlja u celini.
Pretnje, ucene, prijave za nadrilekarstvo, instrumentalizacija ministarstava i drugih institucija u lične i profesionalne obračune, od strane dela zajednice psihologa, kao i javno ismevanje putem mimova, video-snimaka i lažnih profila na društvenim mrežama – predstavljaju obrasce ponašanja koji su u direktnoj suprotnosti sa etičkim standardima i psihologije i psihoterapije. Posebno zabrinjava činjenica da u ovim praksama učestvuju pojedinci sa visokim akademskim titulama u psihologiji, jer se time šalje poruka da su podsmeh, omalovažavanje i simboličko nasilje legitimna sredstva profesionalne borbe.
U takvom diskursu nestaje razlika između kritike i ponižavanja. Umesto argumentovanog razgovora o standardima obrazovanja, kompetencijama, odgovornosti i zaštiti korisnika, prostor se puni aluzijama, karikaturama i moralnim diskvalifikacijama. Time se gubi svaka mogućnost da javnost razume stvarne razloge spora, a profesionalna zajednica ostaje podeljena, defanzivna i sve manje kredibilna.
Jedan u nizu takvih primera je AI-generisan video u kome se vidi žena na čijoj majici piše veliki natpis “nepsiholog”, dok iza nje hoda krava. U pozadini se čuje glas koji govori o tome da kravama na uvetu piše “sertifikovana krava”. Dakle, koristi se logika javnog progona i linča upakovanog u humor.
Posebno zabrinjava pojava otvorenog prezira i mržnje. Prezir podrazumeva oduzimanje dostojanstva drugome i njegovo svođenje na nešto bezvredno, što je suštinski nespojivo sa vrednostima profesija mentalnog zdravlja. Kada se mržnja i prezir legitimišu kroz „humor“, ironiju ili moralnu nadmoć, oni postaju posebno opasni jer gube vidljivost kao nasilje, a istovremeno se šire brže i dublje. U profesionalnom kontekstu, ovakav diskurs ne ugrožava samo međuljudske odnose među kolegama, već direktno narušava poverenje javnosti i bezbednost klijenata, kojima je za oporavak i razvoj neophodan osećaj da struku čine stabilni, odgovorni i emocionalno regulisani akteri.
Psihologija i psihoterapija su profesije koje počivaju na poverenju, emocionalnoj sigurnosti i visokom stepenu etičke samoregulacije. Kada njihovi predstavnici u javnom prostoru demonstriraju agresiju, cinizam i spremnost na javno ponižavanje kolega, urušava se sama osnova profesionalnog autoriteta. Za psihologe, ovakvo ponašanje potkopava decenijama građenu sliku struke kao racionalne, etične i društveno odgovorne. Za psihoterapeute, naročito one koji nisu psiholozi, posledice su dodatno teške: stigmatizacija, nesigurnost u radu i stalna pretnja institucionalnih sankcija bez jasnih i fer kriterijuma.
U celoj ovoj dinamici gotovo potpuno su nestali oni zbog kojih ove profesije postoje – klijenti i građani. Javne rasprave se vode kao da je reč o korporativnom ili cehovskom sukobu, a ne o oblasti koja direktno utiče na mentalno zdravlje ljudi.
Za građane koji traže pomoć, ovakav haos stvara konfuziju: kome mogu da veruju, ko je „bezbedan“, a ko nije? Za klijente koji su već u psihoterapiji, javni ratovi među stručnjacima mogu dodatno pojačati anksioznost, sumnju i osećaj da su prepušteni sistemu koji nije sposoban da reguliše sam sebe.
Paradoksalno, borba koja se često retorički vodi „u ime zaštite klijenata“ u praksi ih dodatno izlaže nesigurnosti i gubitku poverenja.
Ovi događaji zaista ukazuju na hitnu potrebu za regulacijom psihoterapije u Srbiji. Međutim, regulacija zasnovana na zastrašivanju, javnom sramoćenju i zloupotrebi sile neće doneti sigurnost, već dublje podele. Održiva regulacija mora biti zasnovana na jasnim profesionalnim standardima i pre svega – na zaštiti korisnika usluga. To podrazumeva i odgovornost svih aktera da se uzdrže od javnog ponašanja koje je u suprotnosti sa vrednostima profesija koje predstavljaju. Ako stručnjaci za mentalno zdravlje ne mogu da demonstriraju osnovne principe dijaloga, granica i poštovanja, teško je očekivati da će im društvo poveriti regulaciju jednog od najosetljivijih područja ljudskog života.
Ono čemu svedočimo nije samo sukob pojedinaca iz dve profesije, već kriza profesionalne kulture. Izlaz iz nje ne vodi kroz pobedu jedne strane nad drugom, već kroz povratak etici, odgovornosti i stvarnoj brizi za javni interes. Bez toga, gubitnici neće biti samo „drugi“, već i same profesije – i oni koji im se obraćaju u potrazi za pomoći.
Savez upućuje jasan poziv svojim članovima na profesionalnu odgovornost i deeskalaciju. Pozivamo članove da se uzdrže od ulaska u javne obračune, podsmevanje, ironizaciju i diskreditaciju kolega, bez obzira na lična uverenja ili profesionalne razlike. Odbijanje da se učestvuje u ovakvim „igrama“ nije znak slabosti, već izraz profesionalne zrelosti i integriteta.
Posebno pozivamo članove Saveza da u ovom periodu svesno neguju profesionalno dostojanstvo, etičku doslednost i odgovornost prema klijentima i građanima. Kritika i neslaganje imaju svoje legitimno mesto u stručnoj raspravi, ali ona podrazumeva argumente, jasnoću i poštovanje, a ne ponižavanje i simboličko nasilje. Način na koji se kao stručnjaci ponašamo u javnosti direktno utiče na poverenje u profesije mentalnog zdravlja i na osećaj sigurnosti onih koji nam se obraćaju za pomoć.
Srdačan pozdrav,
Predsedništvo SDPS
Pismo Evropske asocijacije za psihoterapiju (EAP) povodom regulacije
psihoterapije u Republici Srbiji
Napomena: Tekst koji sledi je prevod pisma Evropske asocijacije za psihoterapiju (EAP) na srpski jezik, a original na engleskom jeziku se nalazi na sledećem linku:. Originalni tekst na engleskom jeziku smatra se autentičnim i pravno relevantnim.
Predsednik EAP-a
Cătălin Zaharia, PhD, MD, BME, ECP
catalin.zaharia@nlpt.ro
Generalni sekretar EAP-a
Tom Warnecke
generalsecretary@europsyche.org
9. februar 2026. godine
Za: Narodnu skupštinu Republike Srbije
Ovo pismo vam upućuje Evropska asocijacija za psihoterapiju (European Association for Psychotherapy – EAP), vodeća evropska organizacija za psihoterapiju i nevladina organizacija sa konsultativnim statusom pri Savetu Evrope. EAP okuplja organizacije članice iz 43 evropske zemlje, kako iz EU tako i izvan EU, i radi na tome da
visokokvalitetna, akreditovana psihoterapija bude dostupna svima kojima je potrebna širom Evrope (www.europsyche.org).
Skrećemo vam pažnju na značajan rizik u aktuelnom zakonodavnom pristupu regulaciji psihoterapije u Republici Srbiji. Konkretno, postoji rizik da se psihoterapija tretira prvenstveno kao specijalizacija drugih profesija, umesto da bude prepoznata kao posebna profesionalna oblast sa sopstvenim kompetencijama, odgovornostima i zahtevima u pogledu obrazovanja i obuke. Bez takvog jasnog i posebnog priznanja, Srbija rizikuje da uspostavi regulatorni okvir koji nije usklađen sa evropskim standardima i koji može biti štetan po njene građane.
Iz tih razloga, EAP preporučuje da Savez društava psihoterapeuta Srbije, kao nacionalna krovna organizacija EAP-a u Srbiji, bude formalno uključen kao stručni partner u izradu, konsultovanje i izmene zakonodavstva koje se odnosi na psihoterapiju i mentalnu i emocionalnu zdravstvenu zaštitu u Republici Srbiji.
Ključne tačke:
• Profesionalni identitet: Psihoterapija zahteva specifične i složene kompetencije (relacione i procesno zasnovane) koje se razlikuju od medicinskog ili psihološkog obrazovanja.
• Standardi obrazovanja: Standardi EAP-a zahtevaju nivo ekvivalentan master studijama (EQF nivo 7), sa minimumom od 3.200 sati obuke tokom sedam godina. Psihoterapija nije specijalizacija drugih profesija.
• Bezbednost pacijenata: Nezavisna regulacija je neophodna kako bi se sprečile klasifikacione greške u zakonodavstvu koje dovode do neadekvatne obuke i potencijalne štete po pacijente.
• Usklađenost sa Evropom: Posebno priznanje profesije usklađeno je sa ESCO i ISCO-08 okvirima i omogućava slobodu kretanja stručnjaka u skladu sa Direktivom 2005/36/EZ.
• Preporuka: EAP snažno poziva na formalno uključivanje Saveza društava psihoterapeuta Srbije kao stručnog partnera u izradu ovog zakonodavstva, kako bi se obezbedilo ispunjavanje međunarodnih standarda kvaliteta i bezbednosti.
Psihoterapija je nezavisna profesija sa specifičnim i složenim kliničkim kompetencijama. Psihoterapeuti se ne mogu definisati isključivo na osnovu prethodnog obrazovanja iz psihologije ili medicine — diploma iz psihologije ili medicine, čak i u kombinaciji sa ograničenom tehničkom obukom, ne obezbeđuje kompetencije neophodne za etičku i bezbednu praksu. Obrazovanje iz psihoterapije mora biti posebno osmišljeno za psihoterapijski rad.
Neadekvatna obuka iz psihoterapije dovodi do konkretnih rizika: pogrešno primenjenih intervencija, neefikasnog tretmana, razvoja zavisnosti, kršenja granica i emocionalne destabilizacije. Zbog toga je nezavisna profesionalna regulacija od suštinskog značaja za bezbednost pacijenata i kvalitet nege — psihoterapija koju sprovode neadekvatno obučeni praktičari izaziva merljivu štetu.
Standardi obuke EAP-a zahtevaju minimum od 3.200 sati tokom sedam godina, na EQF nivou 7. Prve tri godine obuhvataju relevantno univerzitetsko obrazovanje — uz prepoznavanje da društvene nauke, a ne samo psihologija, predstavljaju odgovarajući ulazni put. Nakon toga sledi najmanje četiri godine specijalizovane psihoterapijske obuke, koja uključuje lično terapijsko iskustvo, teorijsko učenje, superviziranu kliničku praksu i profesionalnu praksu. Uspešan završetak vodi ka Evropskom sertifikatu za psihoterapiju (ECP).
Dokazi iz regulatornih politika u državama članicama EU pokazuju dosledan obrazac: kada se jedna profesija podredi drugoj, regulatorni okviri se oslanjaju na kompetencijski model „nadređene“ profesije i sistematski zanemaruju stvarne ključne funkcije koje se obavljaju u praksi. To predstavlja klasifikacionu grešku u regulatornom dizajnu — uporedivu sa regulisanjem medicinskih sestara kao subspecijalizacije lekara. Obe profesije deluju u zdravstvu, ali su njihove kompetencije i odgovornosti suštinski različite. Kada se psihoterapija klasifikuje kao grana psihologije ili medicine, ključne kompetencije u oblasti relacione bezbednosti, upravljanja granicama i integriteta terapijskog procesa bivaju sistematski zanemarene.
Evropski okvir veština, kompetencija, kvalifikacija i zanimanja (ESCO) prepoznaje psihoterapeuta kao posebno zanimanje sa sopstvenim profilom kompetencija. Ovo priznanje je u skladu sa Međunarodnom standardnom klasifikacijom zanimanja (ISCO-08, grupa 2634), koja psihoterapeute jasno razlikuje od psihologa i lekara.
Regulatorni okviri koji asimiluju psihoterapiju u druge profesije stvaraju neusaglašenost sa Direktivom 2005/36/EZ o priznavanju profesionalnih kvalifikacija, koja omogućava mobilnost na osnovu uporedivih standarda obuke. Takva konfuzija ograničava slobodu kretanja za procenjenih 120.000 praktičara širom Evrope. Podnošenje predloga Zajedničkog okvira obuke (Common Training Framework – CTF) Evropskoj komisiji od strane EAP-a 2021. godine pokazuje da profesija već poseduje koherentnost potrebnu za panevropsko priznanje.
Kako Srbija napreduje u procesu pristupanja Evropskoj uniji, usklađivanje profesionalnih regulatornih okvira sa standardima EU predstavlja i praktičnu nužnost i pokazatelj zakonodavne zrelosti. Priznavanje psihoterapije kao posebne profesije u skladu sa ESCO, ISCO-08 i Direktivom 2005/36/EZ pozicioniralo bi zakonodavstvo Srbije u oblasti mentalnog zdravlja među najnaprednija u Evropi.
Zemlje poput Austrije, Nemačke, Malte, Hrvatske, Finske, Italije, Luksemburga, Holandije, Poljske i Švedske uspostavile su zakonske okvire koji prepoznaju psihoterapiju kao profesiju sa jasno definisanim standardima. Ovi okviri doprineli su većoj jasnoći prakse i obezbeđenju kvaliteta, odgovarajući na rastuću javnu potrebu za dostupnom i regulisanom psihoterapijom.
Psihoterapija je međusektorska profesija i ne bi trebalo da bude ograničena isključivo na zakonodavstvo iz oblasti zdravstva. Psihoterapeuti koji rade u socijalnim službama, obrazovanju, pravosuđu ili drugim sektorima takođe treba da budu obuhvaćeni zakonodavnim okvirom. EAP preporučuje da zakonodavstvo jasno definiše obrazovne zahteve za psihoterapiju, kao i uslove za obavljanje psihoterapijskih aktivnosti.
Međunarodni dokazi dosledno pokazuju da ulaganje u psihoterapiju donosi merljive ekonomske povrate. Analiza Svetske zdravstvene organizacije, objavljena u časopisu The Lancet Psychiatry (Chisholm i sar., 2016), pokazala je da svaki uloženi američki dolar u lečenje depresije i anksioznosti donosi četiri dolara kroz poboljšano zdravlje i produktivnost radne snage. OECD i Evropska komisija procenjuju da mentalni poremećaji koštaju države članice EU više od 600 milijardi evra godišnje — više od 4% BDP-a — kroz troškove zdravstvene zaštite, invalidnine i izgubljenu produktivnost (Health at a Glance: Europe, 2018). Program Ujedinjenog Kraljevstva Improving Access to Psychological Therapies (IAPT), razvijen na osnovu ekonomskog modeliranja Londonske škole ekonomije (Layard & Clark, 2015), pokazao je da se psihoterapija ekonomski isplati: uštede kroz smanjenje invalidskih davanja i povećanje poreskih prihoda nadoknađuju troškove tretmana, dok pacijenti sa hroničnim telesnim oboljenjima koji dobijaju psihoterapiju beleže smanjenje hospitalizacija od 20%. Najnovija analiza OECD-a (Mental Health Promotion and Prevention, 2025) potvrdila je da je širenje pristupa strukturisanoj psihološkoj terapiji isplativo ili čak donosi uštede u svakoj analiziranoj zemlji.
Vizija Evropske asocijacije za psihoterapiju jeste Evropa u kojoj se emocionalno i mentalno blagostanje prepoznaju kao fundamentalne ljudske potrebe. EAP nudi svoju stručnost, iskustvo i znanje kako bi podržala Srbiju u razvoju efikasnog zakona o psihoterapiji, koji doprinosi integrisanom, multidisciplinarnom pristupu mentalnom zdravlju, u kome svaka profesija doprinosi svojim specifičnim znanjem dobrobiti građana.
Srdačno,
Predsednik EAP-a
Cătălin Zaharia
ECP psihoterapeut
Viši psihijatar
Menadžer u zdravstvenom sistemu – biomedicinsko inženjerstvo
Generalni sekretar EAP-a
Tom Warnecke